Francuski plejmejker Leo Vesterman će nakon dve godine napustiti redove Partizana, a karijeru nastavlja u Limožu gde će igrati kao pozajmljeni igrač Barselone. Svoju ljubav prema svemu što ostavlja u Beogradu preneo je na papir.
Još jedan član crno-bele "francuske armade" napušta Humsku ulicu. Po ugledu na Žofrija Lovernja, Vesterman je napisao oproštajno pismo u kome se još jednom zahvaljuje navijačima, klubu, treneru, kao i celoj Srbiji. Poruke mladog plejmejkera prenosimo u celosti:
“Dragi moji,
Nisam mogao da odem, a da vam ne kažem jedno veliko HVALA! Nije se sve odvijalo kao što je bilo planirano, bilo je i uspona i padova, ali pre svega, dve neverovatne godine koje sam proveo u Srbiji! Hvala mojim saigračima, na svoj podršci koju su mi dali u teškim trenucima i što su mi doneli toliko radosti!
Hvala Partizanu! Igrao sam dve godine pred najboljim navijačima na svetu, koji su mi pomogli da shvatim da Partizan nije samo klub, nego jedna institucija. Veliko hvala što ste mi priuštili da igram sa svojim najboljim prijateljem, Žofreom, za mene je to bila velika sreća i radost.
Dule, hvala ti što si me gurao u vis, što si toliko radio sa mnom, što si mi omogućio da budem bolji igrač i pre svega čovek. Za sve nas, ti si kao otac.
Hvala Toši i njegovoj porodici, celom stručnom štabu i zaposlenima u klubu, posebno Zlatku Tešiću i Fizio Centru, koji su se toliko brinuli oko mene pre i posle moje povrede.
Hvala vama, navijačima, što ste stalno bili uz nas i što ste nam omogućili da igramo u najluđem ambijentu na svetu! Fantastični ste! Hvala vam za sve francuske zastave na tribinama i grobarsku pesmu u ritmu 'Marseljeze' - osetili smo se posebno zbog toga! Hvala predsedniku Daniloviću, trenutak kada je u jednom intervjuu rekao da kada me vidi, on ne vidi stranca, nego jednog od naših, jednog Srbina, trenutak je najvećeg priznanja za mene.
Najviše sam ponosan, posle svih titula, kada sam vas prvi put čuo kako pevate: 'Ooo Leo Grobare..' i na taj neverovatni osećaj da pripadaš jednoj porodici. Ja sam porodičan čovek, i sada imam još jednu porodicu.
Partizan je besmrtan i živeće sa još jednim Grobarom!
Hvala, Srbijo! Partizane, hvala ti!!!
Léo Westermann”.
(Dejan L. Bajić, PartizanBeograd.net)
“Dragi moji,
Nisam mogao da odem, a da vam ne kažem jedno veliko HVALA! Nije se sve odvijalo kao što je bilo planirano, bilo je i uspona i padova, ali pre svega, dve neverovatne godine koje sam proveo u Srbiji! Hvala mojim saigračima, na svoj podršci koju su mi dali u teškim trenucima i što su mi doneli toliko radosti!
Hvala Partizanu! Igrao sam dve godine pred najboljim navijačima na svetu, koji su mi pomogli da shvatim da Partizan nije samo klub, nego jedna institucija. Veliko hvala što ste mi priuštili da igram sa svojim najboljim prijateljem, Žofreom, za mene je to bila velika sreća i radost.
Dule, hvala ti što si me gurao u vis, što si toliko radio sa mnom, što si mi omogućio da budem bolji igrač i pre svega čovek. Za sve nas, ti si kao otac.
Hvala Toši i njegovoj porodici, celom stručnom štabu i zaposlenima u klubu, posebno Zlatku Tešiću i Fizio Centru, koji su se toliko brinuli oko mene pre i posle moje povrede.
Hvala vama, navijačima, što ste stalno bili uz nas i što ste nam omogućili da igramo u najluđem ambijentu na svetu! Fantastični ste! Hvala vam za sve francuske zastave na tribinama i grobarsku pesmu u ritmu 'Marseljeze' - osetili smo se posebno zbog toga! Hvala predsedniku Daniloviću, trenutak kada je u jednom intervjuu rekao da kada me vidi, on ne vidi stranca, nego jednog od naših, jednog Srbina, trenutak je najvećeg priznanja za mene.
Najviše sam ponosan, posle svih titula, kada sam vas prvi put čuo kako pevate: 'Ooo Leo Grobare..' i na taj neverovatni osećaj da pripadaš jednoj porodici. Ja sam porodičan čovek, i sada imam još jednu porodicu.
Partizan je besmrtan i živeće sa još jednim Grobarom!
Hvala, Srbijo! Partizane, hvala ti!!!
Léo Westermann”.
(Dejan L. Bajić, PartizanBeograd.net)
Nema komentara :
Objavi komentar