Албер Ками, велики француски писац и филозоф написао је чувено дело
Мит о Сизифу. У центру збивања овог есеја налазе се Сизиф, камен и брдо. Брдо, као нешто што је уобичајено. Подножје, успон, врх, па онда када дођете до тог жељно очекиваног врха, погледате на другу страну и поново видите онај идентичан успон који сада има супротну путању, а и за њега следи подножје. Свако брдо на свету има две готово исте стране. Две стране чије се енергије и светови поклапају. Међутим, једно брдо у Сингидунуму се разликује од свих осталих пропланака и планина. Две његове стране су тоталне супротности. Негде на Балкану, у граду где се спајају две реке, постоји једно брдо које представља границу између два универзума. То брдо оцртава линију која дели нас и њих. Линију која дели уметност од сељачког фудбала.
Градски шмекер Чава Димитријевић и двопадежни Пижон.
Сликар, уметник на голу Петар Борота и турбо фолк легенда Дуле Савић.
Геније и лудак, Ђани Ђурчић и професор музичког Синиша.
Мајска ноћ на Хејселу и Бари '91.
Душко Радовић и квази патриота Матија Бећковић.
Цане Партибрејкерс и Џеј, Кеба, Шабан, Синан.
Група ЈНА и Песме са Севера.
И то је то. Није потребно више.
Ми и они - једно брдо, два универзума.
