Хенри Кинаски П.Ф.К.

Неке су жене прошле кроз мој курац и моју душу, не кажем да сам заводник али добио сам их на превару. Била је ту курва из Кумодража, играчица по столовима сасвим порно риба са душом светице коју сам добро јебао, али сам морао да је шутнем јер се заљубих у змију из провинције. Опаке памети, научила ме је многе ствари и захвалан сам јој, можда сам мислио да смо сродне душе. Не мрзим је, али не желим ни да је видим. Увек ћу је волети, и никад је нисам волео.Ту је била и жена из Чика Љубине, пето колено Београђанка, на коју сам секао вене. Јебени психопата, нисам је јебао, али више од тога, пољубио сам је ал замало да главу изгубим једне ноћи на Дорћолу због тог харизматичног дебила. Волео сам је, уходио сам је, презирала ме је, за њу сам био само незанимљива смарачка крпетина из предграђа. Ту је била и пичка са којом сам кратко био, али је оставила траг. Вегетаријанка са маскенбала. Била је паметнија од мене, али фригидна. Заједно смо шетали њено куче. Мрзело ме је, и ја сам мрзео то псето. Признајем, победила ме је. Душу ми је узела мала наркоманка са Церака, због курве те што је заволех пао сам у депресију 4 месеца. Сасвим се добро јебала. Последња у коју сам се заљубио имала је добро дупе. Причао сам јој глупе ствари за инат. Да има лепе усне и да стави минђушу. Није ме скаприла. Добро се љуби. Жене су моћне, али ко их јебе! Ја сигурно не. Мрзим их и волим. Појеле су ми џигерицу. Све су јебене принцезе и моћније су од мене. Али увек ћу говорити да нису ни промил онога колико јебено волим Партизан. У томе је проблем, то је иста врста љубави. Патолошки волим Партизан и болестан сам, шаљите ме на лечење. Хенри Кинаски П.Ф.К.

Текст је преузет са фејсбук странице Гробарски Треш Романтизам.