Stadion JNA je bio poprište mnogih utakmica koje bi se mogle opisati kao velike i legendarne, ali će jedna koja je odigrana pre 29 godina zauvek ostati u kolektivnom sećanju svih Partizanovaca. Revanš meč drugog kola Kupa UEFA 1984. godine protiv Kvins park rendžersa.
U prvom meču, koji je odigran u Londonu, Kvins park je odlučno krenuo da celoj Evropi pokaže zašto je u prethodnoj sezoni bio petoplasirani tim engleskog prvenstva, sa samo sedam bodova manje od šampiona Liverpula. Partizan se, čak i posle 1:0 hrabro suprotstavio, čak i golom Dragana Mancea koji se još pamti preokrenuo rezultat, ali izgubio sa 6:2.
Svako ko se imalo razumeo u fudbal već je precrtao crno-bele i Kvins park poslao u narednu rundu. Svi osim navijača Partizana. Tih dana, njih je obuzeo neki čudan talas optimizma, a želje su im se graničile sa mogućim i verovatnim. Pedeset hiljada ljudi je došlo na JNA da podrži crno-bele za koje su tada igrali Fahrudin Omerović, Nikola Marjanović, Slobodan Rojević, Ljubomir Radanović, Dragan Mance, Zoran Dimitrijević, Miodrag Ješić, Admir Smjalić, Nikica Klinčarski, Drago Kaličanin, Zvonko Živković, Vladimir Vermezović i Nebojša Vučićević, a sa klupe predvodio Nenad Bjeković.
Počelo je onako kako su svi i priželjkovali. Neverovatno. Mance je već u trećem minutu zatresao mrežu gostiju, posle centaršuta Klinčarskog. Na tribinama je vladao haos, iako su crno-belima bila potrebna bar još tri gola.
Partizan je nastavio da pritiska rivala i onda dolazi do, po očevicima, ključnog momenta. Zbog faula nad Zvonkom Živkovićem je dosuđen jedanaesterac, a Mance dolazi do golmana Kvins parka, otima mu loptu i ljubi ga u obraz. Golman gostiju Piter Haker ostaje u čudu, a Dragi Kaličanin bez greške pogađa mrežu za rezultat kojim je i završeno prvo poluvreme, 2:0.
Dominacija crno-belih se videla, i na tribinama niko nije sumnjao u prolaz u narednu rundu. U prvom minutu drugog poluvremena, Miodrag Ješić je sa 30 metara uputio "žabicu" ka golu Hakera, kojeg lopta uprkos odbrani preskače i ulazi u gol. Tri gola prednosti, euforija na tribinama.
Posle tog gola se čekao samo finalni udarac, samo je bilo pitanje kada će pasti sledeći gol. Tada Zvonko Živković, momak koji je samo tri dana pre utakmice došao sa odsluženja vojnog roka, iz drugog plana glavom zahvata loptu na centaršut legendarnog Čave Dimitrijevića, i postavlja konačnih 4:0. JNA ključa, svi su u transu, a na tribinama su se svi stopili u kolektivno ludilo. Niko više ne zna za sebe, PARTIZAN IDE DALjE!
Tako se oseća i Živković, koji se na putu do navijača spotakao o reklame, ali ništa više nije bitno. On tada upada u zagrljaj Grobara koji su sve vreme verovali u čudo.
Ne, u tom dvomeču sa londonskim klubom nije osvojen trofej. Čak nije bitno ni što je ova utakmica proglašena za najveći preokret u istoriji ovog takmičenja, a ceo dvomeč uvršten u 100 najboljih utakmica u istoriji fudbala.
Važno je bilo samo to da je ovu večnu četvorku donela sinergija svih kojima je crno-bela krv tog dana tekla kroz vene. Valjda smo takvi, mi Grobari. Volimo te, običnim ljudima nebitne male stvari, koje će čoveku van crno-belog sveta večno ostati nepojmljive.
Svako ko se imalo razumeo u fudbal već je precrtao crno-bele i Kvins park poslao u narednu rundu. Svi osim navijača Partizana. Tih dana, njih je obuzeo neki čudan talas optimizma, a želje su im se graničile sa mogućim i verovatnim. Pedeset hiljada ljudi je došlo na JNA da podrži crno-bele za koje su tada igrali Fahrudin Omerović, Nikola Marjanović, Slobodan Rojević, Ljubomir Radanović, Dragan Mance, Zoran Dimitrijević, Miodrag Ješić, Admir Smjalić, Nikica Klinčarski, Drago Kaličanin, Zvonko Živković, Vladimir Vermezović i Nebojša Vučićević, a sa klupe predvodio Nenad Bjeković.
Počelo je onako kako su svi i priželjkovali. Neverovatno. Mance je već u trećem minutu zatresao mrežu gostiju, posle centaršuta Klinčarskog. Na tribinama je vladao haos, iako su crno-belima bila potrebna bar još tri gola.
Partizan je nastavio da pritiska rivala i onda dolazi do, po očevicima, ključnog momenta. Zbog faula nad Zvonkom Živkovićem je dosuđen jedanaesterac, a Mance dolazi do golmana Kvins parka, otima mu loptu i ljubi ga u obraz. Golman gostiju Piter Haker ostaje u čudu, a Dragi Kaličanin bez greške pogađa mrežu za rezultat kojim je i završeno prvo poluvreme, 2:0.
Dominacija crno-belih se videla, i na tribinama niko nije sumnjao u prolaz u narednu rundu. U prvom minutu drugog poluvremena, Miodrag Ješić je sa 30 metara uputio "žabicu" ka golu Hakera, kojeg lopta uprkos odbrani preskače i ulazi u gol. Tri gola prednosti, euforija na tribinama.
Posle tog gola se čekao samo finalni udarac, samo je bilo pitanje kada će pasti sledeći gol. Tada Zvonko Živković, momak koji je samo tri dana pre utakmice došao sa odsluženja vojnog roka, iz drugog plana glavom zahvata loptu na centaršut legendarnog Čave Dimitrijevića, i postavlja konačnih 4:0. JNA ključa, svi su u transu, a na tribinama su se svi stopili u kolektivno ludilo. Niko više ne zna za sebe, PARTIZAN IDE DALjE!
Tako se oseća i Živković, koji se na putu do navijača spotakao o reklame, ali ništa više nije bitno. On tada upada u zagrljaj Grobara koji su sve vreme verovali u čudo.
Utakmica je bila pri kraju. Kvins park je uputio jedan udarac, koji je Omerović odbranio bez poteškoća. Sve je bilo spremno za slavlje.
Ne, u tom dvomeču sa londonskim klubom nije osvojen trofej. Čak nije bitno ni što je ova utakmica proglašena za najveći preokret u istoriji ovog takmičenja, a ceo dvomeč uvršten u 100 najboljih utakmica u istoriji fudbala.
Važno je bilo samo to da je ovu večnu četvorku donela sinergija svih kojima je crno-bela krv tog dana tekla kroz vene. Valjda smo takvi, mi Grobari. Volimo te, običnim ljudima nebitne male stvari, koje će čoveku van crno-belog sveta večno ostati nepojmljive.
(Ivan Kovačević i Miloš Stanić, PartizanBeograd.net)
Nema komentara :
Objavi komentar