Клуб: КК Партизан
Каријера: У Партизану од 1984. до 1992. године
Највећи успех: Првак Европе
О каријери Александра Ђорђевића довољно говори спортска лична карта, препуна клупских и репрезентативних трофеја. Тројкама у последњим секундама против Хувентуда, у финалној утакмици Купа европских шампиона пре 18 година у Истанбулу и против Хрватске на ЕП ‘97. у Шпанији, Амбасадор УНИЦЕФ-а ушао је у легенду - легенду Партизана, српске и европске кошарке.
Прве кораке је направио у Радничком, затим је три сезоне провео у Црвеној звезди, али су га сматрали неперспективним, па се вратио у Раднички. На наговор Владе Драгутиновића и његовог оца, 1983. долази у Партизан (дебитовао са 16 година код Моке Славнића) са којим осваја две титуле шампиона СФРЈ (1987. и 1991), национални Куп (1989), Куп Радивоја Кораћа (1989) и КЕШ (1992).
Потом је две гве године играо у Филипсу, а потом прелази у Тим-систем. Годину дана пре истека уговора, клуб му се захваљује на услугама, уз клаузулу да не сме да игра у Италији. Био је то сигнал за одлазак “преко баре”, где га је чекао Портланд за који је одиграо два месеца, а потом отишао у Шпанију. Носио је дрес Реала и Барселоне, са којом 1997. осваја титулу АЦБ лиге. Тренирали су га Маљковић, Славнић, Обрадовић, Ивковић, Ћосић, Д’ Антонио, Аито...
Са 20 година желео да је иде у Америку и студира економију, али га је Драган Кићановић убедио да остане. У репрезентативном дресу дебитовао ј 1987. и био јунак у борби за треће место са Шпанијом на Европском првенству 1987. у Атини.
За државни тим поново заиграо на шампионату Старог континента 1991. у Риму, а као кадет и јуниор био је првак Европе, јуниорски шампион света (1987. у Бормију), бронзани на ЕП 1987. у Атини, сребрни на Олимпијади 1996. у Атланти и златни на ЕП 1991, 1995 и 1097 и СП у Атини 1998.
Текстови о њему су обично преплављени бројкама и статистиком, а никада не може да се наброји све. Исто као што тешко може да се опише колики је геније Саша Ђорђевић, човек који је погодио те две тројке, рука му није задрхтала ни на свом опроштају у Пиониру и у "репризи" чувене акције, човек који је "избушио" мрежицу Литванаца, један једини Сале Национале.
Извор: blic.rs
Каријера: У Партизану од 1984. до 1992. године
Највећи успех: Првак Европе
О каријери Александра Ђорђевића довољно говори спортска лична карта, препуна клупских и репрезентативних трофеја. Тројкама у последњим секундама против Хувентуда, у финалној утакмици Купа европских шампиона пре 18 година у Истанбулу и против Хрватске на ЕП ‘97. у Шпанији, Амбасадор УНИЦЕФ-а ушао је у легенду - легенду Партизана, српске и европске кошарке.
Прве кораке је направио у Радничком, затим је три сезоне провео у Црвеној звезди, али су га сматрали неперспективним, па се вратио у Раднички. На наговор Владе Драгутиновића и његовог оца, 1983. долази у Партизан (дебитовао са 16 година код Моке Славнића) са којим осваја две титуле шампиона СФРЈ (1987. и 1991), национални Куп (1989), Куп Радивоја Кораћа (1989) и КЕШ (1992).
Потом је две гве године играо у Филипсу, а потом прелази у Тим-систем. Годину дана пре истека уговора, клуб му се захваљује на услугама, уз клаузулу да не сме да игра у Италији. Био је то сигнал за одлазак “преко баре”, где га је чекао Портланд за који је одиграо два месеца, а потом отишао у Шпанију. Носио је дрес Реала и Барселоне, са којом 1997. осваја титулу АЦБ лиге. Тренирали су га Маљковић, Славнић, Обрадовић, Ивковић, Ћосић, Д’ Антонио, Аито...
Са 20 година желео да је иде у Америку и студира економију, али га је Драган Кићановић убедио да остане. У репрезентативном дресу дебитовао ј 1987. и био јунак у борби за треће место са Шпанијом на Европском првенству 1987. у Атини.
За државни тим поново заиграо на шампионату Старог континента 1991. у Риму, а као кадет и јуниор био је првак Европе, јуниорски шампион света (1987. у Бормију), бронзани на ЕП 1987. у Атини, сребрни на Олимпијади 1996. у Атланти и златни на ЕП 1991, 1995 и 1097 и СП у Атини 1998.
Текстови о њему су обично преплављени бројкама и статистиком, а никада не може да се наброји све. Исто као што тешко може да се опише колики је геније Саша Ђорђевић, човек који је погодио те две тројке, рука му није задрхтала ни на свом опроштају у Пиониру и у "репризи" чувене акције, човек који је "избушио" мрежицу Литванаца, један једини Сале Национале.
