Душан Радовић, познати Нишлија, рођен је 1922. године. Био је уредник “Пионирских новина”, уредник Програма за децу телевизије Београд, уредник листа “Полетарац”, новинар “Борбе” и од 1975. године уредник Студија Б.
Дела овог песника преведена су на све значајније светске језике. Добитник је наших најугледнијих награда: Невен, Младо поколење, Награде Змајевих дечијих игара, Награде Стеријиног позоришта, дипломе Међународне организације за светску књижевност Ханс Кристијан Андерсен.
О Душку Радовићу најбоље говоре његове бриљантне умотворине. Верујем да не постоји особа која не препричава бар неки његов афоризам (макар и не знала да га је Душан Радовић написао).
Велики навијач Партизана је много метафора поклонио овом клубу.
Све песме и текстове о Партизану Радовић је објављивао у “Партизановом веснику” од 1976. па све до своје смрти 1984. године.
Када Партизан изгуби знао је да по цео дан ни са ким не разговара.
У разговору Душана Радовића са Браниславом Кубурићем – Кубуром у емисији на Студију Б, настао је непревазиђен слоган: “за све се навија, Партизан се воли”, а наследиле су га генерације које се и данас хвале том реченицом.
Не постоји навијач Партизана који не зна Душкову епску реченицу:
“Ми навијамо за Партизан пре свега зато што га волимо, а тек онда зато што је најбољи.”
Писао је и говорио чика Душко:
“Партизан је добар. Толико добар да не морамо мрзети друге.”
“Није увек лако, али је увек лепо навијати за Партизан.”
“У томе је снага Партизана и играчи и навијачи побеђују заједно.”
“Ко је партизановац не треба му још много да би био срећан.”
“Децо, водите рачуна како се понашате на Југу. Нисте у школи.”
Све песме, афоризми и текстови Душана Радовића о Партизану сакупљени су у књизи “Парни ваљак”. Његов надахнути текст под насловом “Ко може бити пријатељ Партизана?” још увек није изгубио у поруци и атрактивности: “Пријатељ Партизана може бити свако ко се разуме у фудбал. Само онај ко познаје и разуме фудбал, у свим његовим финесама, може имати разлога да воли Партизан, да свим срцем навија за њега и да буде његов пријатељ. Ко данас није пријатељ ФК Партизана може то постати сутра. Потребно је да прати игре Партизана, да их упоређује са играма других клубова и да на тим поређењима сам извлачи одговарајуће закључке. Многи су тако, гледајући Партизан, проширили своје фудбалске видике, обогатили познавање фудбала, научили да разликују шта је просечно, а шта врхунско у фудбалу. То је био неки пут који су они прешли да би постали пријатељи нашег клуба. Неки ће у свом фудбалском развоју променити неколико клубова, док не стигну до тог нивоа да могу навијати за Партизан и заувек остати његови пријатељи. Имајмо разумевања за њих, помозимо свима који су из неког разлога заостали у фудбалском школовању.” Без сумње, највећи Партизанов песник, учио је Гробаре да навијају на леп и културан, Партизанов начин. Умео је да напише и наменску песму пред неку значајну утакмицу. Гробари ће га памтити као навијача са западне трибине, који се нечујно уселио у немирне навијачке душе. Човека који се окушао и препознао по црно-белим стиховима. Човека који служи као понос у навијачком свету Партизана.
Дела овог песника преведена су на све значајније светске језике. Добитник је наших најугледнијих награда: Невен, Младо поколење, Награде Змајевих дечијих игара, Награде Стеријиног позоришта, дипломе Међународне организације за светску књижевност Ханс Кристијан Андерсен.
О Душку Радовићу најбоље говоре његове бриљантне умотворине. Верујем да не постоји особа која не препричава бар неки његов афоризам (макар и не знала да га је Душан Радовић написао).
Велики навијач Партизана је много метафора поклонио овом клубу.
Све песме и текстове о Партизану Радовић је објављивао у “Партизановом веснику” од 1976. па све до своје смрти 1984. године.
Када Партизан изгуби знао је да по цео дан ни са ким не разговара.
У разговору Душана Радовића са Браниславом Кубурићем – Кубуром у емисији на Студију Б, настао је непревазиђен слоган: “за све се навија, Партизан се воли”, а наследиле су га генерације које се и данас хвале том реченицом.
Не постоји навијач Партизана који не зна Душкову епску реченицу:
“Ми навијамо за Партизан пре свега зато што га волимо, а тек онда зато што је најбољи.”
Писао је и говорио чика Душко:
“Партизан је добар. Толико добар да не морамо мрзети друге.”
“Није увек лако, али је увек лепо навијати за Партизан.”
“У томе је снага Партизана и играчи и навијачи побеђују заједно.”
“Ко је партизановац не треба му још много да би био срећан.”
“Децо, водите рачуна како се понашате на Југу. Нисте у школи.”
Све песме, афоризми и текстови Душана Радовића о Партизану сакупљени су у књизи “Парни ваљак”. Његов надахнути текст под насловом “Ко може бити пријатељ Партизана?” још увек није изгубио у поруци и атрактивности: “Пријатељ Партизана може бити свако ко се разуме у фудбал. Само онај ко познаје и разуме фудбал, у свим његовим финесама, може имати разлога да воли Партизан, да свим срцем навија за њега и да буде његов пријатељ. Ко данас није пријатељ ФК Партизана може то постати сутра. Потребно је да прати игре Партизана, да их упоређује са играма других клубова и да на тим поређењима сам извлачи одговарајуће закључке. Многи су тако, гледајући Партизан, проширили своје фудбалске видике, обогатили познавање фудбала, научили да разликују шта је просечно, а шта врхунско у фудбалу. То је био неки пут који су они прешли да би постали пријатељи нашег клуба. Неки ће у свом фудбалском развоју променити неколико клубова, док не стигну до тог нивоа да могу навијати за Партизан и заувек остати његови пријатељи. Имајмо разумевања за њих, помозимо свима који су из неког разлога заостали у фудбалском школовању.” Без сумње, највећи Партизанов песник, учио је Гробаре да навијају на леп и културан, Партизанов начин. Умео је да напише и наменску песму пред неку значајну утакмицу. Гробари ће га памтити као навијача са западне трибине, који се нечујно уселио у немирне навијачке душе. Човека који се окушао и препознао по црно-белим стиховима. Човека који служи као понос у навијачком свету Партизана.
