- Кошарка ми не недостаје, јер сам и даље врло директно везан за игру под обручима. Неки мој даљи животни и професионални ангажман нисам могао да замислим на други начин. Прелазак са терена на клупу доживљавам као надоградњу, ширење рада и искуства, које сам до сада стекао у кошарци. Са Дулетом сам провео највећи део своје играчке каријере и о кошарци највише од њега научио. У клубу где је основни и примарни циљ квалитетан рад и резултат, као што је Партизан, нема простора за било коју врсту попуштања – рекао је Божић и додао: - Пошто сам „свеж” у новој улози помоћног тренера, теже је и некако другачије на клупи, него ли на паркету. Ипак, има времена да се навикнем.У нови посао сам ушао са великим ентузијазмом и еланом за рад. Начин рада са Вујошевићем се није променио, једино се променила моја позиција у тиму. Нисам више на паркету, већ сам у стручном штабу. Са играчима сам у одличним односима. Било је тако и када смо играли заједно, што се није променило ни сада – рекао је Божић уз констатацију да још увек не размишља о осамостаљењу као тренер.
Извор: kapiten.rs
