Злосрећни и мистериозни ебоносни клубе!- збуњен у бриљантности сопствене фантазије и пропао у буктињама сопствене прошлости! Поново те видим у мислима. Твој облик се још једном уздиже испред мене!- не, о не какав јеси- у хладној удолини и сенци блатњавог фудбалског терена у Борчи- већ какав би требало да будеш- расипајући своју препознатљиву нападачку игру кратких пасова у граду нејасних визија, у ТВОМ Београду- у којем широки прозори палата Косанчићевог венца гледају са дубоким и горким значењем на тајне немих вода својих двеју река. У којем само прозори Топчидерских двораца знају све тајне твог постојања. Да, понављам- какав би требало да будеш.. Сигурно постоје и други светови сем овог, други клубови сем Партизана, друге песме осим Гробарских, друга размишљања осим размишљања ГТР-вљана. Ко ће, онда довести у питање твоју моћ да нас чиниш лудим? Ко ће порећи твоје визионарске часове великих победа или осудити твоје бруке и поразе, који су били само преливање неисцрпне енергије, као слављење живота?Текст преузет са фејсбук странице: Гробарски Треш Романтизам
