Svi su znali da eventualna pobeda protiv italijanskog predstavnika može puno da donese i preusmeri crno-bele na kolosek koji će ih odvesti do završnice Evrolige. U prethodnom kolu Partizan je oborio na pleća slavni madridski Real u Pioniru, i svi su očekivali potvrdu te pobede u duelu sa Armanijem.
Pionir je kao i po običaju bio popunjen tako da igla više nije imala gde da padne, a svi prisutni u hali su primetili na zagrevanju blagu nervozu u redovima mladih crno-belih košarkaša na koje je, bez osnova, pravljen preveliki pritisak pre utakmice. Svi su očekivali pobedu, iako je protivnik bio izuzetno dobro popunjen na svim pozicijama u timu.
Prvo poluvreme te utakmice pamtiće se i po neverovatnom procentu preciznosti šuta za 3 poena gostujućih košarkaša koji je iznosio skoro neverovatnih 70%. Partizan nije loše igrao, ali se prednost povećavala iz minuta u minut, da bi pred kraj poluvremena iznosila i maksimalnih 23 poena u korist Armanija.
Tada se događa nešto što razdvaja Grobare od svih ostalih navijača u Evropi. Bukvalno cela hala je ustala na noge, čak i ljudi iz svečanih loža i počeli da navijaju kao da crno-beli imaju ubedljivu prednost.
Taj impuls sa tribina i frenetičnu atmosferu, košarkaši Partizana, predvođeni mladim Veličkovićem, Tepićem i Tripkovićem su osetili i počeli da igraju kao nikada pre. Svi su se bacali za loptu kao da je poslednja, svi su uložili maksimum energije.
Prednost gostiju je počela naglo da se topi, a navijači su davali još jači vetar u leđa svojim ljubimcima koji su ih na kraju obradovali velikom pobedom. Krajnji rezultat je bio 81-76 za Partizan, ali je to bilo veče ponosa. Kako zbog iskazane ljubavi i privrženosti prema klubu, tako i zbog borbe momaka u crno-beloj opremi za svoj klub.
Crno-beli su te sezone dogurali do 1/4-finala Evrolige, gde ih je izbacio Cska iz Moskve.
(Igor Kamber, PartizanBeograd.net)
Nema komentara :
Objavi komentar