Intervju: Miloš Ćuk, kapiten VK Partizan
Rođeni Novosađanin je bio devetnaestogodišnjak kada je 2009. stigao iz Vojvodine u Partizan. Za samo 4 godine je osvojio onoliko koliko gomila vrhunskih vaterpolista neće nikada- uzeo je sve što se uzeti može igrajuću za Partizan, kako u Srbiji, tako i u kontinentalnim takmičenjima. Bio je deo slavne generacije crno-belih koja je u sezoni 2010/11 uspešno marširala po sedmu titulu šampiona Evrope.
Sa reprezentacijom Srbije osvojio je Svetsku ligu 2011, Evropsko prvenstvo u Ajndhovenu 2012. i Svetsko prvenstvo u Šangaju 2011. godine. Ove sezone postao je kapiten VK Partizan koji će pod dirigentskom palicom Vlade Vujasinovića pokušati da iznenadi najljuće rivale u zemlji- Crvenu zvezdu i Radnički. Crno-bela javnost je svesna mladosti ove ekipe i veruje da će vaterpolisti na Banjici naporno raditi kako bi sedmostruki šampion Evrope bio konkurentan rival najjačim ekipama u zemlji i Evropi. Kapiten je optimista i obećava trud, zalaganje i borbenost.
Kratak osvrt na prošlu sezonu.
-Izmenili smo sastav, došlo je mnogo novih igrača, ostali smo samo nas sedmorica iz prethodne sezone. Dobili smo i novog trenera, bilo je promena u samom radu. Na kraju, igrali smo jedno finale, otišli na Fajnal for(F4) Lige šampiona, tako da je sezona ispala mnogo uspešnija nego što je iko mogao da zamisli na startu.
-Jug je cele prošle sezone bio ekipa sa najzvučnijim imenima. Od nas niko nije očekivao ništa u tom meču, a na kraju smo izgubili nesrećno jer smo primili pred kraj dva jeftina gola. Ipak, zadovoljan sam načinom na koji smo odigrali taj meč.
Koji su realni dometi Partizana u ovoj sezoni.
-Kao i prošle sezone, Radnički i Zvezda su ogromni favoriti na papiru. Ali mi imamo taj neki sistem rada s kojim smo uspeli da prošle godine tu razliku dovedemo na minimum. Ove godine, početna razlika je još veća, mi ćemo raditi još više na treninzima ići ćemo na pobedu u svakom meču- jer tako smo vaspitani mi u Partizanu. U Evropi su nam ključne utakmice kod kuće, ako njih budemo dobijali, mislim da se možemo naći na završnom turniru, a i imamo lakuš grupu u Ligi šampiona.
-Drugačija situacija je bila kad je Milanović vodio Partizan. Tu su bili izgrađeni igrači i velika imena u svetu vaterpola. Sa tom ekipom nije moralo da se radi koliko se radi sada. Sa Vujasinovićem se mnogo, mnogo više radi- po pitanju fizičke spreme, taktike, tehnike i svega ostalog. Ali, to je sve zbog toga što je sastav mnogo podmlađen i zato što je ovaj tempo rada potreban da bi se napravio dobar rezultat.
Da li Partizanova škola vaterpola ima dovoljno potencijala da se sa svojim "plodovima" nosi protiv najjačih evropskih ekipa?
-Siguran sam da ima. Iz svake Partizanove nove generacije izađu po bar dva igrača koja su spremna da igraju u "A" timu, problem nastaje oko zadržavanja tih igrača kada
hmalo izrastu i postanu neka imena. Kad se desilo da su se zadržala ta imena gde su bili Rađen, Prlainović, Pijetlović osvojila se Liga šampiona odmah. Ova ekipa ako stane na okupu u narednom periodu, mislim da može da napravi sličan rezultat- da opet igra finale Evrolige.
Ko je zadužen za dobru atmosferu u timu?
-Svi su onako... (smeh) Odlika inteligentnih ljudi je da znaju da se dobro zabavljaju. Uglavnom imamo dosta mlađih igrača koji su došli iz Crne Gore, nama je smešno kroz šta oni prolaze, pa je smejanje najviše na njihov račun.
Da li si imao svog idola?
-Nisam imao nekog uzora, ali najviše sam voleo da gledam kada igra Jugoslav Vasović. On je ista pozicija kao ja, mislim, ja sam ista pozicija kao on (smeh). On je mogao da da gol sa 10 metera, igrač kojeg ne smeš da pustiš ni 2 sekunde inače ti ide gol, 100%.I naravno brata starijeg, igramo istu poziciju i njega sam kao klinac pratio.
Kako vidiš sprski vaterpolo u skorijoj budućnosti?
-Mislim da srpski vaterpolo ima potencijala da ostane još dug niz godina u samom svetskom vrhu. Pogotovo sada kada imamo 3 ozbiljne evropske ekipe i kada je većina domaćih igrača ostala u domaćim klubovima i igraju zajedno, samim tim su nam šanse mnogo veće nego ranije. To Mađari praktikuju- pred OI bar dve godine vrate domaće igrače u domaće prvenstvo, treba i od njih nešto naučiti jer ipak su oni najveći tu. Mnogo znači što su igrači ostali u Srbiji, za budućnost reprezentacije.
(Dejan L. Bajić i Miloš Stanić, PartizanBeograd.net)
Nema komentara:
Objavi komentar