Он је један од играча који су ударили темељ Партизановој кошаркашкој доминацији. Он је онај срчани Американац који је против Цибоне постигао 39 поена… Он је Фредерик Хаус.
Садашњи играч КК Пећ за Партизан Београд говори о свом кошаркашком почетку, времену у Партизану, односу са Вујошевићем…
Како си почео да играш кошарку?
- Кошарку сам упознао захваљујући мом оцу. Он је, у своје време, био у најбољем кошаркашком тиму америчке војске.
Да ли се сећаш свог првог тренинга?
- Да, било је напорно, али не толико тешко, можда зато што се исплатило. Тешко је само кад из авиона изађете директно на терен, због друге временске зоне и сличних ствари.
Да ли си имао неке узоре?
- Можда је мало неуобичајено, али су то били моји баба и деда. Они су били прави вредни радници, и одувек сам желео да будем попут њих.
Како си дошао у Партизан и да ли си тада знао нешто о Србији?
- Отпуштен сам из Атланта Хоукса, и одједном сам се нашао у авиону за Београд. Све се некако десило на брзину. Све што сам знао је да је ту некада, пре ратова, била Југославија.
Како би описао свој рад са Душком Вујошевићем?
- Дуле је други најстрожи тренер у мојој каријери. Ипак, радо се сећам периода који сам провео у његовом тиму јер сам научио много ствари, како кошаркашких тако и оних других. Он није само тренер, он са играчима има неки родитељски однос. Жели вам најбоље али исто тако жели само најбоље од вас. - рекао је Хаус за Партизан Београд.
Да ли, после играчке каријере, планираш да се посветиш тренерском послу?
- Прво имам намеру да постанем отац. После тога можда и тренер, размишљао сам да покушам да радим негде у Европи. Видећемо још.
Можеш ли нам открити свој најбољи и најгори моменат из периода у Партизану?
- Најбољи је био освајање титуле, наравно. А најгори онај када сам сломио шаку на утакмици.
Да ли пратиш Партизан и да ли можемо да те очекујемо на некој евролигашкој утакмици у Београду?
- Раније сам имао обичај да дођем на утакмицу и видим се са неким људима. А и Београд је сјајан град. Видећемо, ако обавезе дозволе.
Који је твој савет играчима који су тек закорачили у свет кошарке?
- Најбитније је да радите на својој менталној снази и да сваки дан дајете све од себе. Сигурно је да ће бити и добрих и лоших дана, али највише од вас зависи да ли ћете искористити свој потенцијал или не.
(Иван Ковачевић, Партизан Београд)
Садашњи играч КК Пећ за Партизан Београд говори о свом кошаркашком почетку, времену у Партизану, односу са Вујошевићем…
Како си почео да играш кошарку?
- Кошарку сам упознао захваљујући мом оцу. Он је, у своје време, био у најбољем кошаркашком тиму америчке војске.
Да ли се сећаш свог првог тренинга?
- Да, било је напорно, али не толико тешко, можда зато што се исплатило. Тешко је само кад из авиона изађете директно на терен, због друге временске зоне и сличних ствари.
Да ли си имао неке узоре?
- Можда је мало неуобичајено, али су то били моји баба и деда. Они су били прави вредни радници, и одувек сам желео да будем попут њих.
Како си дошао у Партизан и да ли си тада знао нешто о Србији?
- Отпуштен сам из Атланта Хоукса, и одједном сам се нашао у авиону за Београд. Све се некако десило на брзину. Све што сам знао је да је ту некада, пре ратова, била Југославија.
Како би описао свој рад са Душком Вујошевићем?
- Дуле је други најстрожи тренер у мојој каријери. Ипак, радо се сећам периода који сам провео у његовом тиму јер сам научио много ствари, како кошаркашких тако и оних других. Он није само тренер, он са играчима има неки родитељски однос. Жели вам најбоље али исто тако жели само најбоље од вас. - рекао је Хаус за Партизан Београд.
Да ли, после играчке каријере, планираш да се посветиш тренерском послу?
- Прво имам намеру да постанем отац. После тога можда и тренер, размишљао сам да покушам да радим негде у Европи. Видећемо још.
Можеш ли нам открити свој најбољи и најгори моменат из периода у Партизану?
- Најбољи је био освајање титуле, наравно. А најгори онај када сам сломио шаку на утакмици.
Да ли пратиш Партизан и да ли можемо да те очекујемо на некој евролигашкој утакмици у Београду?
- Раније сам имао обичај да дођем на утакмицу и видим се са неким људима. А и Београд је сјајан град. Видећемо, ако обавезе дозволе.
Који је твој савет играчима који су тек закорачили у свет кошарке?
- Најбитније је да радите на својој менталној снази и да сваки дан дајете све од себе. Сигурно је да ће бити и добрих и лоших дана, али највише од вас зависи да ли ћете искористити свој потенцијал или не.
(Иван Ковачевић, Партизан Београд)
Nema komentara:
Objavi komentar