Међу сениорима, силом прилика, због јаче леве ноге и девизе – колектив испред личног, често и у улози левог бека.
И док спортски директор црно-белих новајлију из Модене више види као алтернативу Владимиру Волкову, повратник из Италије у Хумску после шест година признаје да му више лежи место на коме је веран фудбалским коренима.
– Да се ја питам играо бих, наравно, задњег везног! Ако је екипи потребан леви бек, нема проблема, све у договору са стручним штабом – јасан је Никола Гулан, од петка са парафом на двогодишњу верност српском прваку.
Нема лепшег осећаја од повратка кући?
– Ја сам Партизаново дете и срећан сам што сам опет овде. Било ми је жао што сам рано отишао из Хумске, са само 18 година и 13 одиграних утакмица, али сада сам се баш због тога и вратио – да допринесем клубу више него у првој епизоди.
У Партизану се много тога промени за годину – две, а камоли шест?
– Познајем 80 одсто играча. Партизан је мој клуб, гледао сам га и из Италије и верно навијао. Из моје генерације ту је само Живко Живковић, али упознао сам и младе наде и биће ми драго да заиграмо заједно.
Да ли је и вама, баш као и многим навијачима, остала рана на срцу због прераног одласка у иностранство?
– То је био договор, отишао сам на нормалан начин. Сад, да ли сам хтео да одем или нисам, не бих се враћао… Играње у Италији је огромно искуство, за то што се нисам доказао у Фиорентини, можда мало кривим и себе, али било је и других околности.
Да ли вам можда бивши саиграчи, Стеван Јоветић и Адем Љајић, завиде што сте се вратили у вољени клуб?
– Нисам се чуо са Јоветићем, отишао је на море. Љајић ми је пожелео срећу и рекао да гурам као што знам и умем, да се привикнем на позицији задњег везног. Завиде ми са те стране што сам у Београду, а сигуран сам да је и њима жеља да се једног дана врате.
zurnal.rs
– Да се ја питам играо бих, наравно, задњег везног! Ако је екипи потребан леви бек, нема проблема, све у договору са стручним штабом – јасан је Никола Гулан, од петка са парафом на двогодишњу верност српском прваку.
Нема лепшег осећаја од повратка кући?
– Ја сам Партизаново дете и срећан сам што сам опет овде. Било ми је жао што сам рано отишао из Хумске, са само 18 година и 13 одиграних утакмица, али сада сам се баш због тога и вратио – да допринесем клубу више него у првој епизоди.
У Партизану се много тога промени за годину – две, а камоли шест?
– Познајем 80 одсто играча. Партизан је мој клуб, гледао сам га и из Италије и верно навијао. Из моје генерације ту је само Живко Живковић, али упознао сам и младе наде и биће ми драго да заиграмо заједно.
Да ли је и вама, баш као и многим навијачима, остала рана на срцу због прераног одласка у иностранство?
– То је био договор, отишао сам на нормалан начин. Сад, да ли сам хтео да одем или нисам, не бих се враћао… Играње у Италији је огромно искуство, за то што се нисам доказао у Фиорентини, можда мало кривим и себе, али било је и других околности.
Да ли вам можда бивши саиграчи, Стеван Јоветић и Адем Љајић, завиде што сте се вратили у вољени клуб?
– Нисам се чуо са Јоветићем, отишао је на море. Љајић ми је пожелео срећу и рекао да гурам као што знам и умем, да се привикнем на позицији задњег везног. Завиде ми са те стране што сам у Београду, а сигуран сам да је и њима жеља да се једног дана врате.
zurnal.rs
Nema komentara:
Objavi komentar