И шесту годину узастопно шампион Србије постао је Партизан, али и шесту годину навијачи најбољег клуба стрепеће у прелазном року. Квалитет је увек на цени, а када се у лиги каква је Јелен Суперлига он истакне, нема му дуго остајања овде. Јасно је да скоро сваки газда у суровом свету бизниса, чији је фудбал одавно део, гледа само да уновчи оно што има, а ситуација није другачија ни у Хумској. У реду, сви продају, само неки то раде без претерано објашњавања, попут Милана, а други то чине под капом морања, што је најчешћи узрок у земљама бивше Југославије. "Нормално функциониосање клуба", најчешћи изговор, од којег се вероватно диже сваком коса на глави, неће ни овога лета заобићи уши фудбалске јавности. Просто се дође у ситуацију да се запита - Шта би било да није било титуле и да нема шта да се прода... Да ли би то угасило клуб, или би неко онда завукао руку у свој џеп и надокнадио губитак... Одговори на питања која ће још дуго чекати на одговор, али као што рекосмо, под капом морања, поједини играчи ће напустити редове првака, а навијачима остаје само нада да ће у њихове копачке ускочити момци способни да одбране оно најсветије, а то је титула.
Први у реду за одлазак је Лазар Марковић, а иако се у Хумској хвале уговором играча, остају барем две непознанице. На колико је тај уговор и да ли је Марковић већ капарисан (читај, плаћен, прим. аут) од трећег лица у току 2012. године. Како год да буде готово је извеснода је талентовани играч већ ван Хумске.
Следећи на вратима је Марко Шћеповић. Његов период у Партизану од три године обележен је са три титуле. Прошле године је Анжи био заинтересован, али до трансфера није дошло. Помињала се и фантастична цифра од девет милиона евра, но тешко да би било ко одбио толико новац. Нападач је потврдио да и поред неких дечјих болести има суви квалитет, а статус репрезентативца омогући ће му лакши трансфер. Према неким изворима најактивнији у погледу ангажовања Шћеповића су клубови велике тројке холандског фудбала (Ајакс, ПСВ и Фејенорд), али не мањка интерес и са Апенина (Фиорентина и Удинезе).
Чини се да ће Партизан све некако надокнадити, али да ће највише муке бити на гол линији ако се обистине речи Владимира Стојковића да и он највероватније напушта Хумску. Човек који је направио тектонски поремећај када је у августу 2010. године дошао међу црно-беле је заслужио да направи барем још један покушај у иностранству. „Парни ваљак“ у својим редовима има Николу Петровића и Живка Живковића, али се чини да ће решење за стандардну јединицу ипак морати да потражи ван „Земунела“.
Играч који је највише пропатио у ери Владимира Вермезовића је још једна изгледна селица Владимир Волков. Још пре шест месеци био је виђен у Стоуку, међутим, трансфер се у последњем тренутку изјаловио. Уследио је период честог седења на клупи, но меч за Црну Гору против Енглеске и дерби привукли су поново пажњу страних скаута.
Суво злато Партизана је Александар Митровић, а да ли ће на прави начин бити измерен на ваги зависи од црно-белих. Лудост би била продати момка после тек једне сезоне, када је наговестио да би могао у наредном периоду да драстично повећа своју вредност, но примери Николе Гулана, Матије Настасића и осталих једноставно утерују страх обичном навијачу.
Шта тек рећи за Ивана Иванова. Доведен је као наследник Младена Крстајића и свој посао је одрадио беспрекорно. Код свих тренера, Александра Станојевића, Аврама Гранта, Вермезовића и Вука Рашовића био је најстандарднији и увек међу најбољима. Неки кажу да Иванов има брзину могао би без проблема да игра у Реалу, али и овако бугарски репрезентативац са правом може да се нада неком од клубова из горње половине топ клубова Енглеске, Италије и Русије. Дао је Партизану више него многи други који су имали статус звезда у екипи и сигурно је да навијачи не могу да замере Иванову жељу да каријеру настави на Западу.
Томислав Пајовић је дете Партизана које је дочекало својих пет минута у Хумској, али то је све. Када су видели да је Милош Остојић повређен у управи су посегнули за некадашњим дететом клуба, које је преко Рада и Шерифа стигло на позајмицу, одрадило свој задатак беспрекорно, али челници наводно немају новца за активирање откупне клаузуле у његовом уговору.
Милан Смиљанић је међу првима дигао сидро. Везиста који у последњих шест месеци није имао ону препознатљиву агресивност у игри отишао је у Меку за српске фудбалере Генчлербирлиги. Једино остаје опор укус у устима због најава из врха клуба да ће њему бити продужен уговор. Одлазак Смиљанића натерао је шампиона да као приоритет на почетку прелазног рока означи довођење задњег везног.
У плејади играча који нису оставили ниједан разлог да и следеће сезоне буду чланови тима су многи, а предњаче Филип Кнежевић, Горан Ловре, Дејан Бабић и Елиомар Силва, а статус Бранимира Пауљевића највише ће зависти од одласка или останка Александра Миљковића, којем је истекао уговор. Од фудбалера чија је обавеза завршена према Партизану налази се још и Александар Лазевски, једини играч који је учествовао у освајању свих шест титула црно-белих у последњих шест година.
О повратницима са позајмица Стефану Шћеповићу, Александру Давидову и Давиду Манги суд ће дати Рашовић и нови спортски директор Алберт Нађ, али је извесно да ће њих тројица наставити да срећу траже даље од Партизана.
Знак огромног питања треба оставити код Жарка Томашевића. Момак који се води под уговором са Партизаном од 4. септембра прошле године је за девет месеци успео само два пута да се нађе на клупи за резерве. Уколико остане у Хумској и наредне сезоне вероватно ће добити кредит какав нико није добио у историји клуба.
Јасно је да црно-беле на крају очекује паклен посао у прелазном року. Потребно је и поред пребацивања неколико играча из омладинског погона и Телеоптика обезбедити достојне замене, а времена нема пуно, јер ће ускоро на врата закуцати Европа, а јасно је да се каса највише пуни евентуалном Лигом шампиона, а заинтересованост за робу из Хумске може да се постигне само кроз јаке европске утакмице.
Готово сигурно у клубу остају: Никола Петровић, Живко Живковић, Стефан Ашковски, Милош Остојић, Војислав Станковић, Марко Живковић, Предраг Лука, Никола Нинковић, Дарко Брашанац, Андрија Живковић, Саша Марковић, Милош Јојић, Саша Илић, Данило Пантић и Немања Којић.
Занимљивости:
- Од играча који су започели сезону 2012-2013 Хумску су напустили Звонимир Вукић, Мохамед Забија, Мохамед Камара, Немања Томић, Сретен Стереновић, Никола Аксентијевић, Стефан Бабовић. У међувремену су отишли и Милан Смиљанић и Томислав Пајовић.
- Двојици играча истекли су уговори са Партизаном (Александру Миљковићу и Александру Лазевском).
- Пошто је отишао Смиљанић Партизан нема у тиму класичног задњег везног (Ловре је већ одавно отписан).
- Последњи пут када је Нађ водио прелазни рок црно-бели су изборили Лигу шампиона.
sportal.rs
Први у реду за одлазак је Лазар Марковић, а иако се у Хумској хвале уговором играча, остају барем две непознанице. На колико је тај уговор и да ли је Марковић већ капарисан (читај, плаћен, прим. аут) од трећег лица у току 2012. године. Како год да буде готово је извеснода је талентовани играч већ ван Хумске.
Следећи на вратима је Марко Шћеповић. Његов период у Партизану од три године обележен је са три титуле. Прошле године је Анжи био заинтересован, али до трансфера није дошло. Помињала се и фантастична цифра од девет милиона евра, но тешко да би било ко одбио толико новац. Нападач је потврдио да и поред неких дечјих болести има суви квалитет, а статус репрезентативца омогући ће му лакши трансфер. Према неким изворима најактивнији у погледу ангажовања Шћеповића су клубови велике тројке холандског фудбала (Ајакс, ПСВ и Фејенорд), али не мањка интерес и са Апенина (Фиорентина и Удинезе).
Чини се да ће Партизан све некако надокнадити, али да ће највише муке бити на гол линији ако се обистине речи Владимира Стојковића да и он највероватније напушта Хумску. Човек који је направио тектонски поремећај када је у августу 2010. године дошао међу црно-беле је заслужио да направи барем још један покушај у иностранству. „Парни ваљак“ у својим редовима има Николу Петровића и Живка Живковића, али се чини да ће решење за стандардну јединицу ипак морати да потражи ван „Земунела“.
Играч који је највише пропатио у ери Владимира Вермезовића је још једна изгледна селица Владимир Волков. Још пре шест месеци био је виђен у Стоуку, међутим, трансфер се у последњем тренутку изјаловио. Уследио је период честог седења на клупи, но меч за Црну Гору против Енглеске и дерби привукли су поново пажњу страних скаута.
Суво злато Партизана је Александар Митровић, а да ли ће на прави начин бити измерен на ваги зависи од црно-белих. Лудост би била продати момка после тек једне сезоне, када је наговестио да би могао у наредном периоду да драстично повећа своју вредност, но примери Николе Гулана, Матије Настасића и осталих једноставно утерују страх обичном навијачу.
Шта тек рећи за Ивана Иванова. Доведен је као наследник Младена Крстајића и свој посао је одрадио беспрекорно. Код свих тренера, Александра Станојевића, Аврама Гранта, Вермезовића и Вука Рашовића био је најстандарднији и увек међу најбољима. Неки кажу да Иванов има брзину могао би без проблема да игра у Реалу, али и овако бугарски репрезентативац са правом може да се нада неком од клубова из горње половине топ клубова Енглеске, Италије и Русије. Дао је Партизану више него многи други који су имали статус звезда у екипи и сигурно је да навијачи не могу да замере Иванову жељу да каријеру настави на Западу.
Томислав Пајовић је дете Партизана које је дочекало својих пет минута у Хумској, али то је све. Када су видели да је Милош Остојић повређен у управи су посегнули за некадашњим дететом клуба, које је преко Рада и Шерифа стигло на позајмицу, одрадило свој задатак беспрекорно, али челници наводно немају новца за активирање откупне клаузуле у његовом уговору.
Милан Смиљанић је међу првима дигао сидро. Везиста који у последњих шест месеци није имао ону препознатљиву агресивност у игри отишао је у Меку за српске фудбалере Генчлербирлиги. Једино остаје опор укус у устима због најава из врха клуба да ће њему бити продужен уговор. Одлазак Смиљанића натерао је шампиона да као приоритет на почетку прелазног рока означи довођење задњег везног.
У плејади играча који нису оставили ниједан разлог да и следеће сезоне буду чланови тима су многи, а предњаче Филип Кнежевић, Горан Ловре, Дејан Бабић и Елиомар Силва, а статус Бранимира Пауљевића највише ће зависти од одласка или останка Александра Миљковића, којем је истекао уговор. Од фудбалера чија је обавеза завршена према Партизану налази се још и Александар Лазевски, једини играч који је учествовао у освајању свих шест титула црно-белих у последњих шест година.
О повратницима са позајмица Стефану Шћеповићу, Александру Давидову и Давиду Манги суд ће дати Рашовић и нови спортски директор Алберт Нађ, али је извесно да ће њих тројица наставити да срећу траже даље од Партизана.
Знак огромног питања треба оставити код Жарка Томашевића. Момак који се води под уговором са Партизаном од 4. септембра прошле године је за девет месеци успео само два пута да се нађе на клупи за резерве. Уколико остане у Хумској и наредне сезоне вероватно ће добити кредит какав нико није добио у историји клуба.
Јасно је да црно-беле на крају очекује паклен посао у прелазном року. Потребно је и поред пребацивања неколико играча из омладинског погона и Телеоптика обезбедити достојне замене, а времена нема пуно, јер ће ускоро на врата закуцати Европа, а јасно је да се каса највише пуни евентуалном Лигом шампиона, а заинтересованост за робу из Хумске може да се постигне само кроз јаке европске утакмице.
Готово сигурно у клубу остају: Никола Петровић, Живко Живковић, Стефан Ашковски, Милош Остојић, Војислав Станковић, Марко Живковић, Предраг Лука, Никола Нинковић, Дарко Брашанац, Андрија Живковић, Саша Марковић, Милош Јојић, Саша Илић, Данило Пантић и Немања Којић.
Занимљивости:
- Од играча који су започели сезону 2012-2013 Хумску су напустили Звонимир Вукић, Мохамед Забија, Мохамед Камара, Немања Томић, Сретен Стереновић, Никола Аксентијевић, Стефан Бабовић. У међувремену су отишли и Милан Смиљанић и Томислав Пајовић.
- Двојици играча истекли су уговори са Партизаном (Александру Миљковићу и Александру Лазевском).
- Пошто је отишао Смиљанић Партизан нема у тиму класичног задњег везног (Ловре је већ одавно отписан).
- Последњи пут када је Нађ водио прелазни рок црно-бели су изборили Лигу шампиона.
sportal.rs
Nema komentara :
Objavi komentar