Ви који овде улазите заборавите своје животе, снове и надања. Све добро и лепо што имате код себе и у себи, оставите на овој рампи. Пред вама је живот пун разочарања, боли, неузвраћених љубави, давања, изневерених очекивања, одвратних управа, шарених столица,избледелих корнер заставица...Што пре се са оваквом судбином помирите, биће вам лакше. Улазите на место из кога ваша душа не може побећи. Уколико сте само једном, макар и за милиметар искорачили иза црно-беле рампе у Хумској улици, и ушли у видокруг рефлектора Стадиона Југословенске Народне Армије, проклетство Шамрока, Тикве, Тимока, Фљамуртарија и Борца ће вас пратити и неће вас напустити никада. Када је Партизан у питању нема избора. А нема ни излаза. Никада. Мрзим себе...