Ово је прича о човеку који је био страх и трепет свих голмана, сви су волели и ценили ову играчину!
Каријера: У Партизану од 1958. до 1966.
288 наступа и 179 голова. Играо је и за ФК Пролетер, Стандарда из Лијежа, ФК Ремса и репрезентацију Југославије. Највећи успех: Три везане титуле првака
“Партизан је сигурно шампион а остали нек’ се поређају како им је воља” легендарни је одговор Милана Галића на питање телевизијског коментатора какав ће редослед бити на крају шампионата. Био је школован фудбалер одличне техником, брз, жилав и агресиван.
Један од најбољих играча Партизана био је део тима који је три године узастопно био шампион државе, а клубу је помагао и током одслужења војног рока 1966. године, када су црно-бели стигли до финала Купа шампиона. Идол му је био Стјепан Бобек, његови голови су неретко одлучивали победника, а највеће успехе постизао је у дресу репрезентације. Када се ближио крај дружења “Партизанових беба”, Галић је био један од последњих који је отишао у иностранство. Играјући за југословенску репрезентацију на 51 утакмици, постигао је 37 голова, а током каријере постигао је преко 300 голова – убедљиво највише играјући за Партизан. Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1960. године, када је репрезентација Југославије освојила златну медаљу, на Европском фудбалском првенству 1960. године, када је Југославија била друга, и на Светском првенству 1962. године, када је Југославија заузела четврто место. Исте године добио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. У лигашким такмичењима играо је за Партизан и Стандард Лијеж и Ремс.
Каријера: У Партизану од 1958. до 1966.
288 наступа и 179 голова. Играо је и за ФК Пролетер, Стандарда из Лијежа, ФК Ремса и репрезентацију Југославије. Највећи успех: Три везане титуле првака
“Партизан је сигурно шампион а остали нек’ се поређају како им је воља” легендарни је одговор Милана Галића на питање телевизијског коментатора какав ће редослед бити на крају шампионата. Био је школован фудбалер одличне техником, брз, жилав и агресиван.
Један од најбољих играча Партизана био је део тима који је три године узастопно био шампион државе, а клубу је помагао и током одслужења војног рока 1966. године, када су црно-бели стигли до финала Купа шампиона. Идол му је био Стјепан Бобек, његови голови су неретко одлучивали победника, а највеће успехе постизао је у дресу репрезентације. Када се ближио крај дружења “Партизанових беба”, Галић је био један од последњих који је отишао у иностранство. Играјући за југословенску репрезентацију на 51 утакмици, постигао је 37 голова, а током каријере постигао је преко 300 голова – убедљиво највише играјући за Партизан. Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1960. године, када је репрезентација Југославије освојила златну медаљу, на Европском фудбалском првенству 1960. године, када је Југославија била друга, и на Светском првенству 1962. године, када је Југославија заузела четврто место. Исте године добио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. У лигашким такмичењима играо је за Партизан и Стандард Лијеж и Ремс.