Опет, његова бразда, играчка и човечна, остала је дубоко урезана у историју клуба. Предубоко у срцу „гробара“, утисак је, ништа плиће у грудима преосталих лоптачких занесењака диљем Србије, Европе.
Зашто не рећи – и, света.
Елем, Матеја Кежман добро памти деветободовном разликом испровоцирану опијеност свих клупских структура „црно-белих“, умишљену немогућност стизања, тврдило се, вееелииикеее предности, напослетку и тог комшијског фуриозног пролећа двехиљадите.
И, с ове временске дистанце казује:
-Добро се сећам, баш добро – сетно и киселкастог осмеха евоцира успомене, Кежман.
-Ушли смо у серију пораза, изгубили од Обилића код куће пропустивши „триста“ шанси.
Затим, од Звезде на „Маракани“ просувши девет бодова, све дотад добро урађено.
Паника је чинила своје, меланхолија обузела клуб.
Најкраће речено: нисмо се снашли. Чувени голгетер актуелни тренутак Партизана своди под „деликатном ситуацијом“, успут позива на мобилност и озбиљност.
-Екипа – навикнута на доминантност у лиги, с поразом, два у сезони – кад улети у црну серију тешко се враћа у нормалу.
Стога, тренутак је да тренер узме конце у сопствене руке, мотивише играче, поврати пољуљано самопоуздање.
То очекујем, јер Звезда је једва добила Смедерево. Значи да не доминира, мучи се и даље, речју: није у великој форми. Што може да радује Партизан, у суштини.
А, искрено, питање је кад ће и Звезда да киксне.
Извор: zurnal.rs