Клуб: ФК Партизан
Каријера: У Партизану 1980-1985, 262 наступа 145 голова
Највећи успех: Првак Југославије
Апсолутни љубимац партизановог “југа“ Драган Манце (1962-1985) био је један од најбољих фудбалера с почетка осамдесетих година у Југославији. Фудбал је почео да игра у Галеници из Земуна, у којој је провео време од петлића до сениора.
Са непуних 17 година дебитовао је за први тим Галенике, а само годину дана касније, био је први нападач Партизана. Са црно-белима је освојио једну шампионску титулу а те 1983. постао је и најбољи стрелац клуба са 15 постигнутих голова. За Партизан је одиграо 262 утакмице постигавши 145 голова, док је за „А“ тим Југославије имао четири наступа.
Два дана пре трагичне смрти, Манце је постигао последњи гол за црно-беле против подгоричке Будућности. Партизан је тада дошао до првог места на табели, које је сачувао до краја, а играчи су се током подизања пехара сложили да ће то бити „титула за Драгана“.
Погинуо је у саобраћајној несрећи на путу Београд – Нови Сад у 23. години живота. Први је за погибију сазнао тадашњи тренер Партизана Ненад Бјековић.
"Момци, малочас је погинуо наш Драган. Тренинг је завршен", рекао је Бјековић са сузама у очима, док се његовом помоћнику Милутину Шошкићу слошило. Манцеов најбољи пријатељ Владимир Вермезовић пао је на терен, док је остатак тима јецао одбијајући да поверује у ту ужасну вест.
Убрзо су из Црвене звезде стигли Митар Мркела и Хусреф Мусемић који нису желели да поверују у истинитост те приче, а затим је у Хумску дошао и Милко Ђуровски који је годину дана касније заменио дрес вечитог ривала.
Плакали су ривали у читавој СФРЈ, а на Манцеовој сахрани присуствовало је 30.000 људи. Партизан али и целокупна фудбалска јавност у Србији памтиће га по неустрашивости пред противничким голманима, окретности и луцидности у завршници напада, док ће га се навијачи и по карактеристичном радовању после постигнутих голова, када се на коленима клизао по трави.
Навијачи Партизана већ дуже време прижељкују да се стадион назове по Драгану Манцеу, као што то велика већина клубова у свету ради са својим легендама. И дан данас, на „југу“ се чује песма: "Отиш'о си Драгане, остала је туга, увек ће те волети гробари са југа..."
Стрелац је једног од најупечатљивијих голова у историји Партизана. Затресао је мрежу Квинс Парк Ренџерса 1984. године и само потврдио и своје место у историји.
Извор: blic.rs
Каријера: У Партизану 1980-1985, 262 наступа 145 голова
Највећи успех: Првак Југославије
Са непуних 17 година дебитовао је за први тим Галенике, а само годину дана касније, био је први нападач Партизана. Са црно-белима је освојио једну шампионску титулу а те 1983. постао је и најбољи стрелац клуба са 15 постигнутих голова. За Партизан је одиграо 262 утакмице постигавши 145 голова, док је за „А“ тим Југославије имао четири наступа.
Два дана пре трагичне смрти, Манце је постигао последњи гол за црно-беле против подгоричке Будућности. Партизан је тада дошао до првог места на табели, које је сачувао до краја, а играчи су се током подизања пехара сложили да ће то бити „титула за Драгана“.
Погинуо је у саобраћајној несрећи на путу Београд – Нови Сад у 23. години живота. Први је за погибију сазнао тадашњи тренер Партизана Ненад Бјековић.
"Момци, малочас је погинуо наш Драган. Тренинг је завршен", рекао је Бјековић са сузама у очима, док се његовом помоћнику Милутину Шошкићу слошило. Манцеов најбољи пријатељ Владимир Вермезовић пао је на терен, док је остатак тима јецао одбијајући да поверује у ту ужасну вест.
Убрзо су из Црвене звезде стигли Митар Мркела и Хусреф Мусемић који нису желели да поверују у истинитост те приче, а затим је у Хумску дошао и Милко Ђуровски који је годину дана касније заменио дрес вечитог ривала.
Плакали су ривали у читавој СФРЈ, а на Манцеовој сахрани присуствовало је 30.000 људи. Партизан али и целокупна фудбалска јавност у Србији памтиће га по неустрашивости пред противничким голманима, окретности и луцидности у завршници напада, док ће га се навијачи и по карактеристичном радовању после постигнутих голова, када се на коленима клизао по трави.
Навијачи Партизана већ дуже време прижељкују да се стадион назове по Драгану Манцеу, као што то велика већина клубова у свету ради са својим легендама. И дан данас, на „југу“ се чује песма: "Отиш'о си Драгане, остала је туга, увек ће те волети гробари са југа..."
Стрелац је једног од најупечатљивијих голова у историји Партизана. Затресао је мрежу Квинс Парк Ренџерса 1984. године и само потврдио и своје место у историји.